BIBLIOTEKA

 

 

 

Priznavam ne se snao|am ba{ najdobro so pi{uvaweto koe ne direktno proizlezeno od  ona vo mene, ona nedopirlivo i nevidlivo koe dlabi i koe mora da se izmolkne nadvor, za da se spasi i od mene i od sebe, za da se spasam.

Ve}e nekolku dena razmisluvam, {to bi mo`el da napi{am, za {to voop{to treba ili ne treba da pi{uvam, {to e toa {to site gi privlekuva, a {to e ona {to nikogo ne interesira ( ako voop{to nekogo i interesira )  za ova institucija vo koja pogolem del od denot go pominuvaat kako Jas taka i drugite, pove}e ili pomalku istite lu|e, lica, naviki, karakteri, koi ponekoga{  se tolku razli~ni, no toa ne pre~i  seto toa da funkcionira onaka kako {to funkcionira, odli~no. Ne znam, ne mi doa|a ni{to na pamet {to mislam deka e vo red da se napi{e ili sro~enoto ke e sosema korektno. Vpro~em toa i mo`e da se napi{e, no ne sakam da bide obi~no, prosto iznesuvawe na edna sosotojba bezdu{no, samo so fakti. Bibliotekata “Stra{o Pinxur” ima tolku i tolku ~lenovi, tolku i tolku naslovi, ~italnata redovno ja posetuvaat 20-30-50-100 studenti od skoro site fakulteti, bibliotekarkite se super itn, itn, itn. Ne, taka ne mo`am da pi{uvam. Ke se obidam utre ili drug den, sega i onaka e vreme da se odi vo biblioteka.

Tamu, u{te na samiot vlez, pred bibliotekata, na skalite skoro vo sekoe vreme ima lu|e, koi {totuku zavr{uvaat so svojata pauza ili pak ja zapo~nuvaat, nekoi jadat ili pak pijat, a nekoi pak razgovaraat za bilo {to. Na samiot vlez, na pultot te do~ekuvaat sekoga{ (vo zavisnost od toa koj koja smena e Nade i Coba ili Koka i Viki) te pozdravuvaat so obi~no no srde~no zdravo, ili so Mi{o/ i{o/ {o/ o ili kako nekogo vikaat. Pa sledi kus razgovor ili se mu{nuva{ vo ~italna, a ako ne, zabele`uva{ i nekoi drugi raboti, kako na primer deka ova fino dru{tvence od desetina lu|e e sednato na masata vnatre vo bibliotekata i ne{to burno se rasprava. I normalno te{ko ti uspeva da oddolee{ na lu|eto i na muabaetot i odi{ se pozdravuva{ so site niv i muabeti{ ili slu{a{, kako ti e po voqa. Taka zaborava{ kolku vreme pominalo vo se drugo osven za ona za {to bi trebalo da si dojden, za u~ewe. Stanuva{ se fa}a{ za kniga i u~i{, u~i{, u~i{. Potoa pravi{ nekolku kusi pauzi. Koj pu{i ke ispuvaka cigara, koj ne ke pro~ita vesnik ( koj inaku gi ima sekoj den) ako ima sloboden ako ne ke po~eka ili ke zeme{ del. Priznavam penzionerite se najredovni ~itateli na dnevniot pe~at i tie se onie koi skoro sekoga{ razgovaraat za politika. Potoa povtorno se vra}a{ na u~ewe. ^estopati se slu~uva da ima{ potreba od konsultirawe nekoja druga stru~na litretura, drug u~ebnik, ili pak re~nik i naj~esto ona {to si go pobaral, go ima. Ima i izvonreden izbor na beletristika, za koja naj~esto mora{ da bira{, ili ke u~i{ ili ke ~ita{. Podocna ili ru~ek site zaedno studenti i bibliotekari ili {to e poverojatno ritualot na piewe kafe. Ritualot mu e najpoznat na onoj {to go vari kafeto, se raboti za desetina, a ne za edno ili dve, i povtorno `iv razgovor. Tamu se slu~uva dru`ewe. tamu se slu~uva prijatelsto i po~it, tamu se slu~uva qubov. Tamu se slu~uva isturawe voda pred polagawe ( toa naj~esto go pravat bibliotekarkite) tamu se proslavuva polo`en ispit, se posakuva pove}e sre}a naredniot pat, tamu se proslavuva diplomirawe, tamu se ~estita rodenden. Tamu ja isprativme tetka Coba vo penzija ( napravivme prekrasna zabava), tamu Ona povtorno se vrati na rabota( poradi zakonot za administrativno penzionirawe).

Si pomisliv, komu mo`e{ da mu raska`e{ {to se slu~uva tamu, vo biblioteka, kakov e na{iot odnos sprema nea, i nejziniot sprema nas, kako se do`ivuvame me|usebno, kako e vozmo`na takva bliskost i doverba kako pome|u nas, onie koi gi koristime nejzinite uslugi taka i so i Tie koi ni gi pru`aat istite.

Te{ko e da se doka`e deka ovaa na{ata biblioteka ne e kako site drugi biblioteki, kako site drugi institucii. Te{ko e navistina nekomu seto toa da mu go pribli`i{, da mu ja prika`e{ atmosferata, a skoro e nevozmo`no toa i da go napi{e{. Toa e podvig so koj te{ko se spravuva, a verojatno najte{ko  Jas. Ne, nemo`am da pi{uvam za toa, nemo`am toa da go napi{am, sega voop{to ne mi odi, mo`ebi drug pat, sega se otka`uvam. Ke moram da smislam nekoe dobro opravduvawe. Ke mora da smislam.