Miso Zivkovski Poetska Stranica

KORENOT NA BUKVITE

Postojat mnogu pra{awa, postojat i mnogu odgovori, postojat mnogu zo{to, zatoa, postojat mnogu kade, tuka, nikade, naokolu sekade, vnatre vo sebe i vo drugite. Postojat mnogu kolku, mnogu malku, mnogu kako i kako sekoga{ i vo sekoe vreme e vozmo`no koga si skr{en, koga si na kolena i duhot ne e vo tebe koga si sosema napu{ten, da postojat mesta na koi sekoga{ so `ar im se navra}a{, ili pak vo niv zbeg nao|a{, svoj mir svoja uteha, mesta na koi sekoga{ stanuva{ svoj, `iv, ja ~uvastvua{ krvta svoja razdvi`ena, i ne samo Ti tuku i site bilki, siot kamewar, site planini i site atomi vo tebe, vo olovoto koe ti te`i i na zemjata koja i te`i. Lu|eto za takvi mesta voobi~aeni izbiraat mnogu neobi~ni mesta. Nekoja planina, selska ku}i~ka, nekoj zabit ili bespa}e, nekoj bulevar, nekoja zgrada, nekoja slepa uli~ka, nekoj kompjuter, mesta koi sekoga{ ke bidat tvoi, moi, na{i se~ii i ni~ii osven moe, mesto koe sekoga{ ke te hrani, mesto ostri kamewa i kalovini, mesto koe nikogai ne ke te srami, mesto koe ke sakate da go spodelite i qubomorno ~uvate, mesto kade lu|eto ke sakate da gi sretnete, da gi vidite, da gi pokanite, so seto sebe ke im re~ete dojdete da…..

DOJDETE

            Dojdete i ostanete doma za navek
            da bideme zaedno, na ogni{teto.
            Ako zadocnite, dojdete barem
            pred sudniot den,
            koskite da ni se zbrani, zaedno na site.

Ete takvo mesto odbrala za sebe Zlata Bundaleska-Karapan~eva, mesto na nejzinata geo-poetika, epicentar vo koj }e im dozvoli na bukvite da pu{tat korewa. Mesto na koe Taa }e si go najde svojot mir, svojot raj, svojot po~etok i svojot kraj. Toa e mesto od koe energijata izvira nasekade. Od sekoj kamen, sekoja trevka, od ogromoto planiwe, beskrajnoto zeleno i sino, `e{kiot pripek, studenata voda, snegot vo beskraj tamu visoko poblisu do sopstvenata sudbina. I sekako , koe e toa mesto koe Zlata Bundaleska-Karapan~eva na zemjinava {ir go odbrala kako svoe mesto, kade ke i se posveti na svojata ZRELOST, svoite pesni, svojot spokoj, a dali voop{to mo`e ~ovek da se posomneva deka e vozmo`no toa da bide nekoj drug kraj ako ne svojot roden kraj, nejziniot Gali~nik

GALI^NIK

            Koja e pravdinata za tebe,
            koja e vistinata za krstot,
            za krstopstot na koj te `rtvuvaa,
            vremiwata, viorite, nemiri,
            moj mil Gali~niku,
            ..............

Sekako poetesata Zlata Bundaleska-Karapan~eva, vo svojot poetski rakopis ZRELOST ( objaven vo MISAM, 2000 god. Skopje ), koj e isklu~itelno lirski napev, ne pi{uva samo za svojot Gali~nik. Taa svojata qubov im ja izrazuva vo vid na lirski otpe~atok vrz hartija, na site onie koi neizmerno gi qubi, site svoi bli`ni, “MARIJA”, “TRI SONCA” nekolku pesni nasloveni so posveti i drugi. No ona {to posebno mi go privle~e vnimenieto i {to pretstavuva{e dopolnitelen motiv i provokacija za ovoj moj osvrt e moment od samata promocija na ovaa kniga. Koga poetesata gi obznani svoite stihovi, ~itaj}i gi so svojot rastreperen glas tokmu stihovite za nejziniot Gali~nik. Ona {to nemo`e{e da se sokrie be{e nesopirlivoto navirawe na emocii duri izrazeno i preku solzi. Ne pla~at li Oni za onie planini ( parafraza na nalsov od knigata). Se prepoznaa li sebesi, prepoznaa li ne{to {to od sekoga{ go poznavale, prepoznaa li del od sebe koj go izgubile, napu{tile, koj gi vle~e kon niv, koj gi povikuva kon sebe, kon po~etokot ili mo`ebi kon krajot, kon sopstveniot mir. Ili pak stanuva zbor za edna pojava ili fenomen, koj e tolku obi~en, i tolku bolen, za koj fenomen nie Makedoncite ne sme vo sostojba da go nadmineme, od koj sekoga{ ke boleduvame. Pri toa voop{to ne e va`no dali toa {to si go napu{til si go napu{til dobrovolno ili ne, dali toa e tro{na koliba koja e na izdi{uvawe ili nekoj plitar, dekoj livada ili kamewar, nekoj izvor koj grga ili presu{uva, dali e toa mesto vo koj ve}e nikoj ne doa|a ili ostanale samo onie poslednite. Naprotiv toa voop{to ne e bitno, toa postojano te povikuva, ili Ti samiot go posakuva{, i nema{ odbrana protiv toa ili sebe. ^uvstvuva{ od korenot vo sebe, od najskrieniot damar, ili ke odgovori{ na toj ve~en povik ke poita{ koj izvorot na svojot po~etok na svojot mir, ili ke izgori{ vo sebe i pepel ke se stori{. Sre}ni se onie koi {to mo`at da odgovorat na toj povik, {to ke mo`at da go posetet mo`ebi ni{toto, mo`ebi ke gi iskinat ~evlite, mo`ebi na oblekata ke im se nafatat ~i~ki, mo`ebi ke nemaat kade da legnat, no ke bidat spokojni, ke im se vrati mirot, ke gi o`iveat spomenite, ke gi iznenadi nasmevot na obrazite, ke bidat povtorno `ivi, polni so energija za novi p~etoci za novi nostalgii. Sre}na e Zlata Bundaleska-Karapan~eva {to si go ima svojot Gali~nik, i sre}ni sme nie {to mo`e i nam da ni go podari svojot Gali~nik, da setime od taa bo`estvena ubavina i energija.

NE PLA^AT LI ONIE PLANINI ZA MENE

            Sekoga{ postoi nade`
            i sekoga{ e mo`no vra}awe
            sekoga{ postoi kopne`
            nikoga{, nikoga{
            “Te{koto” da ne go zaboravime.

Poezijata na Zlata Bundaleska-Karapan~eva e ne`na i suptilna. Otvorena i iskrena. Poezijata na Zlata Bundaleska-Karapan~eva ne pretendira kon postavuvawe novi poetski ( lirski ) standardi, taa pi{uva po nejzinite sopstveni potrebi i uveruvawa i {to e najva`no taa pi{uva po diktat na nejzinite ~uvstva. Taa e bez potreba da gi vivnuva svoite stihovi visoko, nametnuvaj}i se kako sozdava~ na golema literatura. Poradi taa nejzina samosvest na dobivaka se site. ^itatelot , koj mo`e da si dozvoli poezija razli~na od onaa poradi koja voobi~aeno lu|eto ja izbegnuaat da ja ~itaat, otvorena iskrena, nesamobendisna i hermeti~ki zatvoena, so jasnna retorika i ideja. Stihovite se izvorni, ne obrabotuani, ne zagadeni so teoriski i kriti~ki (anti)vrednosti. Prakti~no tie i nemale vreme da se kontaminiraat, duhot, ~ustvata, sostojbite, mislite, stravot, sre}ata, direktno se materijalizirani na hartija vo ovaa kniga, onaka kako Taa, poetesata po~uvastvuvala vo migot na ro`bata na stihot.
Dojdete na poezija, na ZRELOST, na iskrenost, na qubov, na neskrieni ~uvstva, dojdete na Gali~nik, doma, pojdete kaj va{iot Gali~nik, kaj va{iot koren na bukvite, kaj va{iot mir. Dojdete.....

DOJDETE