SKALILATA    NA    ETERNIJAN

 

            Jovica Tasevski - Eternijan e pretstavnik na najnovatageneracija makedonski poeti koj ve}e zad sebe  ima tri kni`evni proekti, tri knigi poezija NE[TO SE SLU[A  1995, VIZII .GLAGOL 1997 i VEDA 1998 god. Pri toa so namera go izbegnuvam voobi~aenoto kli{e MLAD pri pretstavuvaweto na ovaa generacija avtori, zatoa {to po avtomatizam pozadi toa mlad se protnuvaat i drugi imenki zamenki i najrazli~ni glagoli, koi za ovoj avtor ne bi mo`ele da se prika~at. Pokraj  toa toj  e ve}e i pozdraven (prifaten ili ako sakate potvrden) kako soliden eseist i literaturen kriti~ar.

No za da J.T.Eternijan dojde odnosno se narami so svojot dosega{en beggraund, toj mora{e najprvo da ima odredeno

"Soo~uvawe" ciklus i pesna od negovata prva kniga "NE[TO SE SLU^UVA". Samo so, bi rekol bledo prepro~ituvawe na naslovite od knigata a osobeno na ovoj ciklus, ve}e ni e jasno so {to toa Eternijan se soo~uva. "Naivna Igra", "Nostalgija". "Detski Igri",  "Igra", "Akvarium", "Polet". I navistina soo~uvawetio e od neizmerna va`nost, da se bide ili ne. Da se bide poet ili ne. Imaj}i go vo predvid i periodot koga e pi{uvana poezijata bremeto na odlukata ne bilo voop{to lesno. Poet?  Poet = {arlatan. Zatoa i negovata pesna tuka i se kr{i, na onaa koja se stremi kon skalilata ugore i onaa koja toj qubomorno ja ~uva za sebe i "Angelot {to go obletuva". Lirskata leleavost na stihovite ne uspeva da go zamelu{i i ottrgne od sostojbata od koja i toj ne e zadovolen i re{av d ja nadmine taa neblagodarna sostojba i kako toj  niz stih veli:

            "Izlegov
            i vidov
            grev {to se oddale~uva."

             Porivot , poetskiot poriv koj po~nal vo nego da se infiltrira, slatko da go razjaduva od vnatre a na koj toj ne uspeva  da mu odolee pravat sovr{ena kombinacija na poet koj  taka lesno ne se otka`uva. "Dajte znak bogovi" Samouvereno mo`ebi no toj ne ~eka{e bogovite da dadat znak, toj stanauva Poet.

            Vo natamo{nite dva ciklusa "Magna Ars"  i "Pat kon blagosta"  svojot poetski zanes, svojot ubavo zapo~nat zalet kako }e zabele`i B.C. }e go naso~i  a i  ostvaruva  po celata dol`ina na yunicata. Imeno  Eternijan svojot poetski fokus uspeva da go ostvari  sekade kade }e go vperi negovoto pero. Mnogu malku e  toa {to ne e predmet na negovo interesirawe za koe toj pi{uva. Se postavuva vo uloga na aktiven percepient na ne{tata koi ne smeat da ne bidat zabele`ani. @ivotot i ~ovekot ili ~ovekot i negovite `ivoti minati, sega{ni, idni. Kade e toj vo taa vetrometina, kade e negoviot `ivot vo toj `ivot, kade e toj samiot "Avtoportret", "Idninata nad mene" "Vladetelot" " Spokojna taga" "^ovek".  No iako  ve{to manipulira so stihot davaj}i mu  pri toa nekoja svoja posebost, nekoj svoja dimenzija, toj ne uspeva da se sokrie zad  cvrsto izgradeniot stih i zatvorenosta koja saka da mu ja nametne na stihot koj prosto kipi od `arta so koja toj saka da bide razotkrien, bez pari prodaden za da mo`e da bide ~uen, viden, do`ivean. Toa {to toj saka da go otkrie a ne uspeva e samo edno, Bujniot lirski napev. Toa nikomu ne uspeva. Samiot stih go izdava.  Poetot ne trba da se po~uvstvuva izneveren. Toj toa potajno i go posakuva, beskrano, no nikoga{ toa  nema toa da go priznae. Vpro~em toa stihot sam }e go napravi. Vo ovoj kontekst se i nekolku pesni kade Erosot e sepirisuten. Knigata ja zavr{uva so "Ve~nost. Mig" na eden bi rekol negov nesvojstven na~in, vo klasi~en stil. Toa e se razbira posledica na direktnata inspiracija od velikata pesna na Esenin "Pesna za Ku~kata"

            So ovaa kniga J.T.Etrnijan ne natera  Ne{to da slu{neme, ne{to da vidime, da po~uvstvuvame, da go vidime negovoto poinakvo do`ivuvawe na svetot, na ne{tata, negovoto poetsko viduvawe. No Ne{to se lu{a i go zadol`i Etrnijan. Go zadol`i  so vistinata, so serioznosta na negovite nameri pred sebe si pred ~ita~kata publika no  namnogu se zadol`i sebesi pred poezijata.

            Svojata misija uspe{no ja ispolnuva za dve godini, koga izleguva negovata vtora kniga " VIZII.GLAGOL"  '97  vo izdanie na Krajni~ki. I dodeka  negovata prva kniga  go pretpo~ita strogiot stil i strogata forma na negovite pesni, pri toa ne ~uvstvuvaj}i se mo`ebi dovolno silen da na odreden broj  rasko{ni lirski  napevi im ja dade polnata sloboda, celiot kosmos, vtorata kniga oslobodena  od bremeto prva kniga, prosto blika vo toj pogled. J.T.Eternijan izvonredno intrvenira vo formata na negovite pesni. Takvite ~udesni proekcii, potkrepeni od temetskata celovitost odnosno od sodr`inata na ~etivoto, ja animiraat vo vistinska smisla pesnata i celta na pesnata na ovoj poet.

            Ovaa kniga ja so~inuvaat pet ciklusi, koi tematski se zasebni celini, no so odredena ni{ka koja pesnite gi prepletuva i ja ~ini ovaa kniga KNIGA.

            I  ona {to vo posledniot cilus od prvata kniga be{e "Anarhija", vo prviot ciklus od ova kniga e "Ba{ibozuk". Haosot, neredot koj vladee vo ovoj svet na senki, pomra~uvawe mese~ini, sonca (koi i ne se taka bitni) umovi, "so gasenici vo venite"
"... g-o-l-g-o-t-a...", " Smrt `ivot smrt", "Radost, O Nedosti`na!"," Ubavina {to ubiva", "Sliki~ki pove}e crni odo{to beli" i kone~no "Pad na naponot". Dodeka poetite klasici vo svoite damari nosea istetovirani izvi~nici, sovremenieto a toa zna~i  i ovoj sovremen poet,  dlaboko vo sebe `igosan e so znakot na pra{aweto, somne`ot. A kako i ne bi. @ivotot minuva, vistinite ostanuvaat neotkrieni ili gi znaat malkumina priviligirani. Sega se {to be{e  opeano sjajno ili belo sega e temno ( crno) ili crveno oboeno so bojata na krvta. Toa poetot ne si dozvoluva da ne go zabele`i, na krajot na krai{tata toa e vo negovata natura,  da pee za bolot, za da go sovlada za da ne potklekne pod nego. Bitkata e neizvesna, stihot e neproboen, cvrst, spremen da izdr`i sekakva kritika. Potvrdata doa|a vedna{, vo prvata pesna od sledniot ciklus
            "Kon stihot" (istoimena e i pesnata)

            ... }e trgnam...
            eve: po site pateki =
            Bezgrani~en! ... Sam."

            Se obra}a kon ona vo {to toj ne se somneva, kon stihot kon poezijata kon qubovta. Toj  znae so {to mo`e da se bori protiv mrakot. Zatoa toj umesno gi otpu{ta uzdite na stihot. Go osloboduva od stogosta popoleka.        A koga vo tebe }e se zdomat poezijata i qubovta, toga{ }e mo`e{ da razmisluva{ (pee{) za "Vavilon"( trtiot ciklus), "Mudrost", za isku{enijata po`elni, site "Prozorci na mislata" ti se otvoreni. Ti treba da si samo trpeliv i da ~eka{ bele`i{ i pi{uva{). Toj toa i go pravi. Pi{uva za Narodot svoj Nerod, a pi{uva za toa zatoa {to znae deka  zaradi nego i pi{uva so negovite az bukvi, a so istite bukvi pi{uva i za "Ironijata na Vselenata".Zna~i temite se postaveni, razgovorot te~e, da se najdat odgovori treba, da se postavat u{te pove}e pra{awa nu`no e. Kakva e celta, koja e su{tinata, {to mo`e poetot  so negovite poetski {urki na otkrovenieto. Da izbistri ili zamrsi. Mo`e li pesnata da napravi pove}e za sebe. Pra{awa, pra{awa, pra{awa i pesni.

            No deka dijalogot prodol`uva i ponataka, bez  i najmalku zamor se uveruvame so nekolkute pesni muabet  od ovoj ciklus  "Kako da se  tolkuva ovoj ritam". J.T.Eternijan e vo `iv razgovor so sv. Kliment Ohridski, Ni~e, {openhauer, Emil Strojan i Pjer Tajer de {arden. So toa ni poka`uva deka toj vlo`uva vo intelektualniot pa ako sakate  i filozovskiot potencijal na svoite pesni, {to sekako e inzvonredna odlika na negovata poezija.

            I posledniot ciklus "Drevni kristali", vo koj raprava za edni od najomilenite za poetite oblasti a toa se ve~no aktuelnite sliki od drvnite mitologii na starite narodi, temi od biblijata i tradicijata.

            So ovaa kniga J.T.Eternijan ni ja poka`uva svojata cvrsta opredelba, no i serioznosta so koja i prioga na sega ve}e za nego sveta idejata za poezijata i poetot. I povtorno, nekako neodminlivo, toa {to toj saka a sekoga{ i ne mu uspeva, pesnite da gi zavie vo {to e mo`no pocvrsti hermeti~ki krugovi, i da bide pesna zaradi pesna zaradi sebe, stav koj  go proklamira sovremenata teoriska misla, e samo zaradi silata na lirikata voop{to, sledstveno lirikata i vo negovata poezija. Sekako mo`ebi zatvotenosta mo`ebi vop lirskata pesna ne vozmo`na, no pove}eslojnosta, naplastenosta ja im i po`elna, za da se otkriva sloj po sloj kako otvotaweto na cvet od ru`a ili.... Toa kaj nego ne trba da se svati kako zlo, ponekoga{ toa e dobro . Ako pesnata blika neka obrazite na ~ita~ite izgorat.

            Vo poezijata na Eternijan toa go ima.

            "VEDA'' e tretata kniga na Eternijan. Objavena e vo Streme` 1998 god. So ovaa kniga toj najmnogu   se ostvaruva sebe si kako poet na sovremenite literaturni poetski opredelbi na koi toj celosno im se predava. Pri toa ne zemaj}i gi vo obzir motivite i potstrecite vo negovata poezija. Poezijata e usna ili pismena manifestacija (sekako kvalitetna) na do`ivuvawata. Manifestacijata ja kvalifikuva poezijata kako vakva ili onakva. Poezijata na Eternijan e sovremena, zapazuvaj}i gi normite i potrebite na modernata kako literaturen pravec ili dvi`ewe. Od tie pri~ini ova delo ke bide predizvik za literaturnite kriti~ari, a za obi~niot ~itatel koj ne e seu{te naviknat na drugo osven klasi~nite dela, mo`nost da se zapoznae so sovremenata poezija, ( toa ne zna~i deka svoi privrzzanici).

            Knigata ja zapo~niva so motiv od Biblijata koja kako ideja bdee nad nas, vlevaj}i ni nade`, svetlost. Taka zapo~nuva i ovaa kniga pesna, kniga poema. Toj ja postvuva visoko nad site pesni da bdee nad site  XXVII Sliki na Tro{nosta, da potsetuva na izvi~nikot  vo site ostanati pesni koi go nemaat.

 

            "Ti si Toj {to skita, Ej
            mle~na eksplozija si - ! - i siot reqef
            stapalkite ti gi li`e studno
            dur Strelite - Vetrovi ti gorat:
            "kon Vedro prozra~niot ita"
            ...

            Prvoto pra{awe koe si go postavuva{ e koj e toj Prozra~niot koj kon vedro ita, a koj vo celata kniga samo me|u redovi go ima ili nema. Sledej}i ja vnimatelno prikaznata, dilemata se multiplicita. Opiplivoto vo naredniot stih do`ivuva metamorfoza vo ne{to metafizi~ko, koe pak gi preplavuva sthovite i go zaviva vo tmina. Koj e toj. Samiot bog, nekoj lik od mitologijata ili nekoj lik koj ne e sozdaden seu{te ili koj nie postojano go kreirame, ili toa sme samite nie,~itatelot. Otkrivaj}i slika po slika nastojuvaj}i da dojdeme do finalno otkrovenie se zapletuvame vo nevidlivata mre`a i stanuvame "Plen na Crniot Pajak". Taka zapleteni (se)otkrivame, vo kakov svet nie postoime i egzistirame, i kolku mora da se borime za da opstoime. Vistinata e taa, na krst sme site nie.

            "Kr{livite krilja vreskaat:
            raspetie - dolu - yversko
            "Planini od Bol, temneat: Osoj"

 

            Vo toj kontekst, kako podr{ka na prethodno ka`anoto i narednite nekolku stiha, koi ja otslikuvaat prisutnata atmosvera.

            "Ostra Grozomora"
            "Hramovi bez Vera"
            "Breme e ova vrme!"

             Kako da se kurtuli od ovie crnila, kako da se sjati prozra~niot  vo nekoja svetlina nikoj ne znae, Nitu pak Etrnijan tajnata ni ja otkriva. Mo`no e i toj  samiot da ne ja znae, ta od tade e i razbirliv i zanesot so koj i se predava na poezijata koja ja pi{uva, nadevaj}i se deka vo zanesot pesnata sama }e mu ja odgatne ve~nata tajna koja qubomorno ja ~uvaat dnite odamna pred po~etokot na bukvite. Toj se mu{nuva vamu-tamu, baraj}i odgovor, bara i pomo{:

            "O, Ararat! S' koja sabja bolskotna"
            da se razori memliviot mir?"

             Memliv mir nadvor od stihovite da, mo`ebi postoi, no vo niv toa nikako ne postoi. Mo`ebi pevot e temen, mo`ebi i premra~en no sekako Etrnijan (vo ovaa kniga osobeno) ne poet na cvetnata prolet. Stihot e gromok bariton, prodoren silen. Preku nego mo`ete da ja po~uvstvuvte seta mo} na crnoto so koe se ispi{ani bukvite, stihovite, pesnite pa i celata ovaa kniga. Za toa doprinesuvaat mnogubrojnite uspe{ni metafori i simboli(gi ima skoro vo sekoja pesna) koi kako neophoden alat  doprinesuvaat do uspe{no prika`uvawe na nevozmo`nite sliki, do dobli`uvawe preku vizuelizacija na tekstot. Toa i nekako  ni go pravi stihot popriemliv, nezaboravaj}i na nevidlivata membrana so koj e toj obvitkan.    Taka ako naporedno se ~ita istata pesna kako nerazdvojna celovitost od tekst koj zna~i sodr`ina, koja e mra~na i obrnuvaj}i vnimanie na toa kako  toj tekst, sodr`ina (manifestacija) e napi{ana, doa|ate do soznanie deka mo`ebi mrakot i ne tolku mo}en, zatoa {to mo}en go ~inime nie:

            "Mrakot- Osiloto v sebe".

            Nie i mo`eme da go bieme. Trgnuvaj}i od toa soznanie Eternijan taka i go gradi svojot stih koj:

            "se izdiga kako Tvrdina Mermerna"

            i nemu ne mu mo`at ni{to nitu "Glutnici i karpi crni", {arenite Lagi ( stihot e parafraziran), nitu ve}e spomenatite:

            "Planini od Bol, temneat: Osoj"
            "Ostra Grozomora"
            "Hramovi bez Vera"

            A stihot se ~uvstvuva sosema sloboden i neprikle{ten od mrakot.  Toj e vo sredi{teto na dejstvieto, vo sredi{teto na listot prepoln nepotrebna belina. Nemu mu se dovolni onie nekolku reda ispi{ani od rakata na poetot. Nemu mu e sosema dovolna taa, bi rekol razigrana forma.Toj ne voskliknuva:

            "O, nadvor od kafezot! Nadvor!"

            Toa cvili mrakot koj ~uvtvuva kako se bli`i krajot na ovaa Pesna, taka slabee negovata tiranija i se pove}e im otstapuva mesto iako seu{te krevki na Mugrite Rumeni, za da na samiot kraj XXVII Slika na Tro{nosta vo posledniot stih toj }e zabele`i  i re~e:

            "Ve~nata No}
            so nespretna mo}
            seraspa|a, i
            Pre~istite Minerali svetkaaat!"

 

            Knigata ja zavr{uva so Epilog na Slikite na Tro{nosta odnosno so Voznesenie na Prozra~niot, koj go postavuva nekade dolu kon dnoto koe ima jasna simbolika. Site nie ponekoga{ vo `ivotot se nao|ame na dnoto, no deka trba da se ostane tamu sekako ne. Da se iznajde sila i na~in da se izleze od  tamu e doblest, a nea bi trebalo site da ja imame?

            Ova sekako treba da go svatime samo kako edno, deka Eterniajn e povtorno na po~etok na sozdavaweto na nova kniga poezija koja toj so svoite tri knigi prosto ni ja vetuva, vo koja toj }e mora povtorno da se nadminuva sebe si. Vpro~em takov e prirodniot red na ne{tata a osobeno vo poezijata. Skalilata na Eternijan se samo vo eden pravec, "Prougore".

            ^ekor udulu e ~ekor nazad!
            Taa varijanta e neprifatliva.